U svakoj industriji postoje navike ili prakse koje opstaju decenijama i retko se dovode u pitanje.
U e‑trgovini je to plaćanje pouzećem (Cash on Delivery – CoD), koje se u Srbiji i dalje smatra podrazumevanim i često najjeftinijim rešenjem za trgovce. Ali, da li je to zaista tako?
Način plaćanja danas nije samo tehnički detalj – on oblikuje profitabilnost, utiče na operativnu efikasnost i direktno određuje iskustvo kupaca. Podaci pokazuju da digitalne metode plaćanja mogu doneti sasvim drugačiju računicu. Prema istraživanju DPDgroup‑a iz 2023. godine, 63% trgovaca u centralnoj i istočnoj Evropi beleži veću operativnu efikasnost uz bezgotovinska plaćanja, dok 58% prijavljuje manji procenat povraćaja kod unapred plaćenih porudžbina (Izvor: DPDGroup Barometar).
Prirodno se nameće pitanje: da li je CoD zaista najisplativiji model ili nas samo dugogodišnja praksa navodi da tako mislimo?
Plaćanje pouzećem nije bez troška
Na prvi pogled, plaćanje pouzećem deluje kao logičan izbor – kupac plaća tek kada primi paket, a trgovac izbegava kartične provizije. Međutim, ova računica je varljiva. Pored osnovnog troška naplate „u ime drugog“, trgovac preuzima i znatno veći rizik neuspešnih isporuka. Dovoljno je da kupac ne bude dostupan prilikom isporuke, predomisli se ili jednostavno ignoriše pošiljku – i paket se vraća, stvarajući dodatne logističke i administrativne troškove koji direktno opterećuju maržu.
Prema podacima sa FlowHippo platforme, povraćaji kod porudžbina koje su plaćene pouzećem su čak 300% do 500% češći nego kod unapred plaćenih – što znači da se roba vraća tri do pet puta više kada kupac nije platio unapred (flowhippo.com).
Bezgotovinska plaćanja donose višestruke koristi
Kada je porudžbina plaćena unapred – bilo karticom, e‑novčanikom ili drugim digitalnim kanalom – verovatnoća da dođe do neuspešne isporuke drastično opada. Kupac koji je već izvršio uplatu pokazuje veći stepen namere da preuzme pošiljku, a samim tim i veće poverenje prema brendu. Za trgovca to znači predvidljiviji prihod i stabilniji tok gotovine, ali i manji pritisak na logistiku i korisničku podršku.
Pored toga, bezgotovinska plaćanja olakšavaju optimizaciju zaliha, smanjuju troškove povraćaja i ubrzavaju obradu porudžbina. McKinsey-ev izveštaj Embedded Finance in Europe (juli 2024) navodi da finansijski proizvodi integrisani unutar kanala (npr. digitalna plaćanja) povećavaju stopu konverzije, veličinu korpe i Lifetime Value (LTV) trgovaca.
Šta dalje?
Za početak, trgovci mogu da pokušaju postepeno da umanje zavisnost od plaćanja pouzećem i istovremeno prate kako to utiče na uspešnost dostave i zadovoljstvo kupaca.
Umesto naglog prelaska, mogu se testirati manji koraci:
- Nuditi dodatne benefite za digitalno plaćanje, poput brže dostave, dodatnog popusta ili loyalty poena;
- Uvesti plaćanje na rate putem kartica, što plaćanje pouzećem ne omogućava;
- Analizirati troškove i performanse oba modela kako bi se odluke donosile na osnovu podataka, a ne pretpostavki.
Zaključak
Plaćanje pouzećem možda deluje kao najjednostavniji i najjeftiniji model, ali kada se uračunaju povrati, neuspešne dostave i dodatni troškovi logistike, slika postaje složenija. Digitalna plaćanja ne donose samo bržu naplatu već i predvidljivost, bolje korisničko iskustvo i manji rizik po trgovca.
Ključno pitanje za e‑trgovce danas jeste da li je vreme da se iskreno preispita stvarna isplativost plaćanja pouzećem u odnosu na bezgotovinske alternative. Odgovor na to pitanje može značajno oblikovati profitabilnost i strategiju rasta svake online prodavnice u narednim godinama.
